„СРБИЈА - Национална ревија”, број 93
РЕЧ ПРЕ
Пре тачно деведесет година рођена је она. Божана. Лепотица, мајстор и чаробњак. Сликар костима. Кројачица бољег света. Костимом је решавала ликове, глумце облачила у улоге. И у великој оскудици успевала да изненади. Крпице кројила у пачворк својих ремек-дела. Комадиће људских карактера сашивала у мозаик њихове судбине.
Недавно су јој у Народном позоришту омаж приредили најбољи са којима је радила. И Национална ревија посветила јој је своју нову насловну страну. Кренете ли даље, видећете да је све, заправо, посвећено вама. Нашим читаоцима. <
САДРЖАЈ
Увођење
Новине за потпалу
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ШЕСНАЕСТ СРЕМСКИХ ЈЕЗЕРА
Очи равнице
Водич
УЖИЧКА ЗЕЛЕНА СТАЗА, ОД СТАРОГ МОСТА ДО СТАПАРСКЕ БАЊЕ, ДРУГА У ЕВРОПИ
Трасом ишчезлих возова
Некада су ту, уским колосеком, клопарали успорени „Ћира” и „Луди Сарајлија”, па се после Шаргана чудесном осмицом спуштали ка Мокрој Гори и Вишеграду. На тој путањи је 2016. направљена „Ужичка зелена стаза” и већ наредне године проглашена другом у Европи (иза белгијске „Венбан”, испред португалске „Рио Мињо”). Свашта можете видети дуж тих шест километара. Прву европску хидроелектрану направљену по Теслином принципу (1900), средњовековну тврђаву узбудљиве историје (XIV век), брану и водопад, планинско језеро, бању, реконструкцију неолитског насеља. Можете се возити чамцем, бициклом, минибусом, летети на зиплајну преко кањона, пешачити. Можете и одустати, ако вам није жао
Текст и фото: Драган Боснић
Звона
У ОБИЛАСКУ ЦРКАВА БРВНАРА У НЕГОТИНСКОЈ КРАЈИНИ
Сиротице и рањенице
Такву традицију градње, друкчију од прекодринских осаћанки, овде су донели српски досељеници са Косова и из Метохије, по свој прилици они из призренског краја. А тамо преко Велике Мораве ових црквица има још само три и све су на падинама Дели Јована. Биле су од велике важности за народ, поготову у тешким временима. Чувале су зубљу вере и наде и сан о слободи у столећима таме. Иако нејаке грађе, опстале су преко два века. Народ је некада о њима бринуо и стално их поправљао. На жалост, данас изгледа није тако
Текст: Станко Костић и НР Прес
Бележница
НА ЕГИНИ, У САРОНСКОМ МОРУ, КОД СВЕТОГ НЕКТАРИЈА И ДРЕВНИХ ЧУВАРА
Цедуље за онострано
Са овог острва најмлађи међу пројављеним грчким светитељима отишао је „у даљину и тишину”. Он, Нектарије, напитак божански. Иза њега, до данас, стоје чуда и ово место најбројнијих ходочашћа у грчком православљу. Овде је први старогрчки олтар и најстарији сачувани храм. Овде су, у збегу, скриване велике светиње из палог Цариграда. Одавде је комедиограф Аристофан, овде је Казанцакис преводио Ничеовог „Заратустру” и створио Грка Зорбу. Овде смо и ми оставили једно своје скитачко позно лето, а понели целу једну будућу књигу
Пише: Бранислав Матић
Тачке ослонца
АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
Нововековни памтеник
Као дубровачки, хиландарски и цариградски за средњовековље, овај Архив у Сремским Карловцима један је од стубова српске нововековне историје. Под управом врсног историчара и књижевника др Жарка Димића, чува архиву још патријарха Арсенија Чарнојевића, затим архиве карловачке Митрополије, Магистрата, Гимназије, већи део списа Далматинске епархије... као и многе приватне оставштине. Брани нас чак и од нашег сопственог заборава. У току је велики подухват сређивања и дигитализације ове огромне грађе, коју чини више од три милиона докумената, 48 фондова и бројне мање збирке
Пише: Зорица Тодоровић Мирковић
Лира
ВАСКО ПОПА (1922–1991), МЕТАФИЗИЧАР, ЛИРСКИ АСТРОНОМ, МИТОЗОФ
Песник који дуго траје
На вертикали од „Коре” до „Споредног неба”, од дубине „Вучје соли” до Београда – „беле кости међу облацима”– стоји „Усправна земља”. Њено знамење је мач са врхом у облаку. На том знамењу оцртавају се гравире: ходочашћа по српским манастирима, житије Светог Саве, мали лирски спев о Косовском боју, устаничка бројаница Црног Ђорђа, на крају и Београд са својим рађањима и разгледницама у темељима постојања. (...) Поезија је и мала чаробна кутија и она топола коју обарају да би проширили улицу. „Не дај се, душо!”
Пише: Драган Лакићевић
Венац
У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ ОМАЖ БОЖАНИ ЈОВАНОВИЋ (1932–2020), СЛИКАРУ КОСТИМА
Та њена трећа рука
Негде између нестварне стварности и стварне нестварности, цветала је њена чаролија дуга двадесет хиљада дана. Рука мајстора, кажу, не може се описати, мора се тумачити. Костимом је решавала ликове, глумце облачила у улоге. И у великој оскудици успевала је све да изненади. Није одевала тела него откривала душе. Крпице кројила у пачворк својих ремек-дела. Изломљене комадиће људских карактера сашивала је у мозаик њихове судбине. Стево Жигон, њен зет и сарадник, тврдио је да су сви велики писци били заљубљени у њу. А редитељ Франко Зефирели чекао ју је до смрти
Пише: Радомир Милић
Видици
ПЕСНИК ВЕРОЉУБ ВУКАШИНОВИЋ О ПОЕЗИЈИ И СВЕТУ, О СРБИЈИ И ТРАЈАЊУ
Нема лирике без вере
Није лако рећи да ли је овај свет „пијани брод” или Нојева барка, али много тога поприма апокалиптични тон. Човек мора бити збуњен, уплашен и огорчен. У овој ружичастој вулгарији, пуној смицалица за заглупљивање народа, истинска култура сатерана је на дно лествице. Тровачки медији нас опкољавају, премрежавају и замајавају. Нестају људи, села, речи. Али могуће је живети лирику, лиризам природе и језика. Знамо шта морамо чинити да не бисмо постали утопљеници у колонијалном глобализму. Имамо златну нит која нас сабира и држи
Пише: Бане Велимировић
Звук
„FISH IN OIL”, САСВИМ ДРУГАЧИЈИ БЕОГРАДСКИ БЕНД КОЈИ ИСТРАЈНО БРАНИ ЈЕДНУ ИДЕЈУ
Инстинктивни музичари
Кажу да њихова историја уметности мирише на улицу. Да су маргина. Да су Модиљани, Сутин, Баскијат њихови другари. Читали су разне књиге, баве се и другим уметностима, али подлога њихове музике није теоријска. Бранећи се од епохалне инвазије медиокритета, од политичара и критичара штеточина, они покушавају да направе свој мали свет, своју тврђаву смисла и звука и посвећености. Као Џон Зорн, као Џек Смит. Баве се искључиво инструменталном музиком, под јаким утицајем текста којег нема
Пише: Зорица Бабић
Победник
АНГЕЛИНА ТОПИЋ, СРПСКА СКАКАЧИЦА УВИС И НАЈБОЉА МЛАДА СПОРТИСТКИЊА ЕВРОПЕ У 2022.
Високолетачица
Са само седамнаест година, оборила је сениорски рекорд из 1988. и постала најбоља српска скакачица увис. Изједначила је најбољи светски резултат икада у категорији млађих јуниора. У Јерусалиму, у својој категорији, освојила је европско злато. А на Европском првенству за сениоре у Минхену, као најмлађи учесник, освојила је бронзану медаљу. И све то у само три бурна месеца минулог лета. Европски олимпијски комитети изабрали су је у септембру за најбољу младу спортисткињу на старом континенту. Кћерка је рекордера у скоку увис Драгутина Топића и рекордерке у троскоку Биљане Топић. Још две године биће јуниор и њен лет, у ствари, тек почиње
Пише: Дејан Булајић
Примери
БИБЛИОТЕКА ЗА СЛЕПЕ „ДР МИЛАН БУДИМИР” У БЕОГРАДУ
Моћ књиге у тами
Многи су научени да верују „само у оно што виде својим очима”. Али велика је ствар разумети оне који не могу да виде ништа. Видети оне који не виде. Помоћи им да издрже, да превазиђу препреку. Запослени у овој библиотеци чине управо то. Више од 12.000 слепих и слабовидих у Србији тако добијају могућност да стичу знања, очувају смисао, буду део своје културе и друштва, искажу своје таленте, превладају проблеме које им је живот наметнуо
Пише: Слађана Новаковић
Сусрети
КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ У РУМИ ОБРАДОВАЛИ ОБИЉЕМ
Два месеца доброг звука
Није се минулог лета морало ићи нигде из Руме. Великим трудом Општине и установа културе, на Градском тргу, базену и другде просто је врило од квалитетних програма. Било је класике, рока, попа, новокомпоноване музике, наслеђа народних игара и песама... Слило се доста света са разних страна. Заиста је свако могао наћи нешто за себе. И све то на нивоу којим се може подичити
Препорука
ВРЊАЧКА БАЊА ПРЕДЛАЖЕ ВАМ НАРОЧИТО ПОРОДИЧНО ПУТОВАЊЕ
Одмор са децом
Играонице, забавни паркови, стазе, аква-парк, базени, зоо-врт, лавиринт, пустоловине по планини, ускоро и панорамски точак... Деци неће бити досадно, вама неће бити тешко, а провешћете заједно много квалитетно испуњеног времена. Врњачка Бања има осмишљене просторе и садржаје за то. Ако планирате своју следећу породичну авантуру, дакле, знате шта вам је чинити
Здравље
ФИЗИОТЕРАПЕУТИ, ВАЖНА КАРИКА У НАСТОЈАЊУ ДА ОСТАНЕМО ЗДРАВИ
Активни кроз цео живот
„Меркуров” час вежбања у централном врњачком парку окупио је минулог септембра стотине људи. Циљ је био већи од пуког обележавања Међународног дана физиотерапеута
